Ekspozicija doktora protestantske teologije pastora Th.D. Đuro Trkulje o Jevanđelju po Mateju 7:21-23 — često propovedano pod naslovima kao što su “Prazne reči” ili kao deo njegove serije “Da li ste spašeni ili živite u paklenoj zabludi” — fokusira se na ono što on redovno naziva najstrašnijim upozorenjem u celom Svetom Pismu. Odlomak se obraća ljudima koji su uvereni da idu u raj, ali će ih Hristos na kraju ipak odbaciti…

U svojoj propovedi „Kada Bog odbaci naciju“, doktor reformatske teologije pastor Th.D. Đuro Trkulja utvrđuje da moralno propadanje društva nije samo uvod u sud, već je manifestacija suda koji je već u toku — koncept koji on naziva „gnevom napuštanja“…

Ekspoziciona propoved doktora teologije pastora Đuro Trkulje predstavlja sintezu i obuhvata ključne teološke i eshatološke (vezane za poslednja vremena) tačke koje pastor Trkulja izlaže u svojoj propovedi na tekst iz Jevanđelja po Marku 13:14-23. U ovoj čuvenoj „Maslinskoj besedi“, Isus Hristos odgovara na pitanja svojih učenika o znacima Njegovog dolaska i kraja veka. Pastor Th.D. Đuro Trkulja, koji zastupa premilenijalno i dispenzacionalno gledište, tumači ovaj odlomak ne samo kao istorijski događaj (pad Jerusalima 70. godine n.e.), već primarno kao proročanstvo o budućoj Velikoj nevolji – sedmogodišnjem periodu koji prethodi Hristovom drugom dolasku.

U svojoj propovedi, „Božja volja i ljudska volja“, doktor reformatske teologije pastor Th.D. Đuro Trkulja rešava očigledan paradoks između Božanske suverenosti i ljudske odgovornosti propovedajući istovremeno iz Poslanice Rimljanima 9:16 i Otkrivenja 22:17. On snažno odbacuje ekstreme kako hiperkalvinizma, koji umanjuje istinski poziv jevanđelja, tako i arminijanizma, koji uzdiže ljudski izbor iznad božanske milosti. Pastor Th.D. Đuro Trkulja tvrdi da, budući da je volja palog čovečanstva potpuno porobljena grehom, niko nikada neće prirodno izabrati Boga; stoga, spasenje se mora apsolutno oslanjati na Božju suverenu milost koja interveniše kao prvi uzrok. Ipak, on to odmah uravnotežava braneći univerzalni poziv jevanđelja, objavljujući da „ko god želi“ može doći Hristu. Na kraju, pastor Trkulja insistira na tome da Sveto pismo nesumnjivo uči i o Božanskom izabranju i o ljudskoj odgovornosti. Umesto da pokušavaju da ih savršeno usklade pomoću ljudske logike, hrišćani moraju ponizno prihvatiti obe istine naporedo, verujući da Božja neodoljiva milost preobražava ljudsku volju, a da je pritom ne narušava.

U svojoj propovedi „Šta Bog ne može učiniti!“, zasnovanoj na Titu 1:2, doktor reformatske teologije pastor Th.D. Đuro Trkulja istražuje duboke teološke i praktične implikacije istine da je Bog u suštini nesposoban da laže. Upoređujući apsolutnu, nepokolebljivu istinitost Stvoritelja sa sveprisutnom laži koja muči ljudsko društvo od pada u Edenu, Trkulja zaključuje da je obmana potpuno nespojiva sa Božjom savršenom nepromenljivošću, beskrajnom mudrošću i suverenom veličinom. Pošto Bog nema nijednu ljudsku slabost niti sebični motiv da obmanjuje, pastor Th.D. Đuro Trkulja tvrdi da je svako obećanje objavljeno u Svetom pismu večno sigurno. Posledično, propoved služi kao strastveni podsticaj vernicima da neguju nepokolebljivu veru, insistirajući na tome da hrišćani imaju dužnost da se u potpunosti oslone na Božju reč — čak i kada joj se zemaljska iskušenja ili unutrašnji strahovi snažno suprotstavljaju — pronalazeći konačnu utehu i spasenje u besprekornom karakteru Boga čija obećanja nikada ne izneveravaju.