Postoje dve opasnosti kojih se vernici moraju čuvati u našem neprekidnom stremljenju činjenja dobrih dela. Dakle, prvu opasnost predstavlja verovanje u sopstvenu moć, namesto u moć Svetoga Duha, u pogledu činjenja dobrih dela. Drugu opasnost čini sušta suprotnost prve – drugim rečima, da postanemo u celosti apatični u pogledu težnje ka činjenju dobrih dela kroz čekanje specijalnog podsticaja (ili podstreka) od strane Svetog Duha. Međutim, Gospod nam je već rekao u Svetom Pismu (Svojim Rečima) šta traži od nas. On traži od nas „da činimo što je pravo i da ljubimo milost i da hodamo smerno s Bogom svojim.“ (Mihej 6:8). Uistinu, mi moramo marljivo dodavati svojoj veri, primera radi, moralne prioritete, poznavanje Reči Božje, samo-kontrolu, izdržljivost, pobožnost, bratsku blagost i ljubav. „I upravo na ovo uložite svu revnost pa projavite u veri vašoj vrlinu, a u vrlini znanje, a u znanju uzdržanje, a u uzdržanju trpljenje, a u trpljenju pobožnost, a u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav.“ (2 Petrova 1: 5 – 7)
Načiniću korak u nazad, neophodni korak u nazad, kako bi isprva definisali dobra dela; „Dobra dela su samo ona koja je Bog naredio u Svojoj svetoj Reči, a ne ona nepotrebna, koja su od ljudi izmišljena, iz slepe predanosti ili na bilo kakvog opravdanja utemeljenog na dobrim namerama.“ Dakle, iz navedenog proističe kao kristalno jasna istina da su ljudi daleko naklonjeniji izmišljanju sopstvenih definicija dobrih dela nasuprot čitanju Svetog Pisma u kome nam je svima Bog bez i najmanje ne jasnoće preneo ono što predstavljaju dobra dela.
Prizovite pamćenju, braćo moja i sestre, da su Farizeji jednom prilikom optužili Isusove učenike za kršenje tradicije predaka obzirom da učenici nisu ritualno oprali ruke pre lomljenja hleba. Isus je, međutim, momentalno preokrenuo tok razgovora i optužio je Farizeje za držanje ljudskih tradicija dok istovremeno krše deset Božjih zapovedi, „Licemeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: „Približava mi se narod ovaj ustima svojim i usnama svojim i usnama me poštuje, a srce im je daleko. No uzalud me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim.“ (Matej 15: 7 – 9)
Poput Farizeja i mi smo sučeljeni opasnošću uspostavljanja, a potom i usresređenja na tradiciju na koju smo vremenom navikli. Da upravo izneseno pojasnim na precizniji način, naime mi pravilno primenjujemo mudrost pri donošenju odluka u okviru naših života, međutim potom i potpuno pogrešno svoju mudrost pretvaramo u zakon; zakon po čijim merilima sudimo delima drugih. Za neke vernike bi svekoliko bilo mudro da se uzdrže od određenih kategorija ponašanja, međutim drugi vernici mogu (u skladu sa Svetim Pismom) biti oslobođeni navedenih restrikcija. Moramo biti veoma pažljivi pri oslanjanju na Božiju Reč – i samo na Božiju Reč – pri definisanju pravednosti.
SVRHA ČINJENJA DOBRIH DELA
Braćo moja i sestre, navešću Vam, posle dugogodišnjeg promišljanja Božje reči šest razloga za dobra dela:
1) Kako bi objavili ili prikazali našu zahvalnost, „Primajući Carstvo nepokolebljivo, da imamo blagodat i njome da služimo ugodno Bogu sa poštovanjem i strahom.“ (Jevrejima 12:28);
2) Kako bi ojačali našu sigurnost u spasenje, „On je žrtva pomirenja za grehe naše, i ne samo za naše nego i svog sveta.“ (1 Jovanova 2:2);
3) Kako bi poučili ili ojačali druge vernike, „Tako da svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.“ (Matej 5:16); „Znam vašu dobru volju, zbog koje se ponosim vama pred Makedoncima, pošto se Ahaja pripremi još od lani, i vaša revnost (dela) podstiče mnoge.“ (2 Korinćanima 9:2);
4) Kako bi ulepšali priznanje evanđelja, „Starci da budu trezveni, skromni, mudri, zdravi u veri, u ljubavi, u trpljenju. Starice takođe da se drže kako dolikuje svetima, da ne klevetaju, da mnogo ne robuju vinu, da uče dobru, da urazumljuju mlade žene: da vole muževe, da vole decu, da budu razborite, čedne, kućanice, dobre, pokorne svojim muževima, da se ne bi hulilo na reč Božju. Tako i mladiće savetuj da budu čestiti. U svemu pokaži sebe za ugled u dobrim delima: u učenju ispravnosti, čestitosti, čistote, reči zdrave, besprekorne, da se posrami protivnik nemajući ništa loše reći za nas. Robovi da budu poslušni svojim gospodarima, da im budu ugodni u svemu, da ne protivreče, da ne kradu, nego da pokazuju potpunu vernost u svemu, da bi učenje Spasitelja našeg Boga, krasili u svemu.“ (Titu, 2: 2 – 10);
5) Kako bi ućutkali protivnike, „Jer je tako volja Božja da dobro čineći ućutkujete neznanje bezumnih ljudi, kao slobodni, a ne kao oni koji koriste slobodu za prikrivanje zlobe, nego kao sluge Božje.“ (1 Petrova 2: 15 -16);
6) Kako bi slavili Boga, „Vladajte se dobro među neznabošcima, da bi za ono za šta vas kleveću kao zločince, videvši vaša dobra dela, slavili Boga u dan pohođenja.“ (1 Petrova 2:12).
DAROVITOST I OBAVEZA ČINJENJA DOBRIH DELA
I na ovom mestu vas, braćo moja i sestre, moram upozoriti na dve opasnosti od kojih se vernici moraju čuvati dok istrajavaju u činjenju dobrih dela. Prvo, kako ne bi postali ponosni razmećući se u svojim dobrim delima moramo se neprekidno podsećati da naša sposobnost činjenja dobrih dela dolazi u celosti od Duha Hristovog koji je u nama; „Ostanite u meni, i ja ću u vama. Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne ostane na čokotu, tako ni vi ako u meni ne ostanete.“ (Jovan 15:4). Vremenom, kako Hrišćani sazrevaju, postaje ali i previše lako dapače privlačno da otpočnu misliti da je razvoj njihove svetosti rezultat njihove snage i moći. Nasuprot tome, mi treba da posvedočimo sa Pavlom „ne da smo sposobni sami od sebe što pomisliti, nego je naša sposobnost od Boga.“ (2 Korinćanima 3:5).
Dakle, jedna opasnost je ta da počnemo verovati u sopstvenu moć namesto moći Svetoga Duha koji nas čini sposobnim da činimo dobra dela. Druga opasnost je naličje prve, da postanemo u celosti apatični u pogledu težnje ka činjenju dobrih dela kroz čekanje specijalnog podsticaja (ili podstreka) od strane Svetog Duha. Međutim, Gospod nam je već rekao u Svetom Pismu (Svojim Rečima) šta traži od nas. On traži od nas „da činimo što je pravo i da ljubimo milost i da hodamo smerno s Bogom svojim.“ (Mihej 6:8). Dapače, mi moramo marljivo dodavati svojoj veri, primera radi, moralne prioritete, poznavanje Reči Božje, samo-kontrolu, izdržljivost, pobožnost, bratsku blagost i ljubav. „I upravo na ovo uložite svu revnost pa projavite u veri vašoj vrlinu, a u vrlini znanje, a u znanju uzdržanje, a u uzdržanju trpljenje, a u trpljenju pobožnost, a u pobožnosti bratoljublje, a u bratoljublju ljubav.“ (2 Petrova 1: 5 – 7)
NEMINOVNOST NE DOSEZANJA U DOBRIM DELIMA
Apsolutna je istina da mi nismo sposobni da učinimo više od onoga što Bog očekuje, dapače mi neprekidno ne dosežemo Njegovo sveto merilo.
Ovo Vam se možda čini kao čudna misao, međutim je od vitalnog značaja obzirom na mnoštvo ljudi (neki od kojih su Hrišćani) koji veruju upravo da mi jesmo sposobni da dosegnemo Božje sveto merilo (Božja očekivanja) – da Bog ima vagu kojom meri naša dobra dela naspram naših zlih dela (kao da naša dobra dela mogu na neki način eliminisati postojanje naših zlih ili loših dela). Kao da možemo učiniti više od onoga što Bog očekuje plaćajući svoj dug koji smo napravili svojim lošim delima kroz naša dobra dela. To naravno nipošto nije slučaj.
Nadalje, koncept ljudske nemoći da dosegne Božja očekivanja je u direktnoj suprotnosti sa učenjem Rimo-Katoličke Crkve. Po učenju Rimo-Katoličke Crkve određena dela poput života u celibatu se smatraju delima koja nadilaze Božja očekivanja. Na sličan način ideja oproštajnica (davanja oprosta od vremenske kazne u čistilištu) je utemeljena na sumanutoj ideji da je moguće plaćanjem otkupiti naše grehe čineći time više od onoga što Bog očekuje. Deo heretičkog učenja o „molitvama svetima“ je Sotonski zaveden napor traženja primene njihovih (od svetih) dobrih dela na drugu osobu.
DOBRA DELA NE DONOSE ZASLUGU
Iz upravo ispisanog, kristalno jasno, proizilazi da usled ogromne razlike između dobrih dela i saršenstva dolazeće slave, kao i usled naše udaljenosti od svetog Boga, mi ne možemo svojim najboljim delima zaslužiti oprost grehova ili večni život. „Jer se delima zakona ni jedno telo neće opravdati pred Bogom, jer kroz zakon dolazi poznanje greha.“ (Rimljanima 3:20), „Stradanja sadašnjega vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti“ (Rimljanima 8:18) Bog nas je spasao ne na osnovu dela koja smo načinili u pravednosti već na osnovu bogatstva Njegove milosti, „Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom novoga rođenja i obnovljenja Duhom Svetim, koga izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja našega, da bismo, opravdani njegovom milošću postali naslednici života večnoga kao što se nadamo.“ (Titu 3: 5 – 7)
Kada, braćo moja i sestre, razmišljamo o svojim dobrim delima tada ne smemo zaboraviti da bilo kakva „dobrota“ naših dobrih dela ne dolazi od nas već da je plod Svetog Duha. „A plod Duha jeste: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdržanje. Za takve nema zakona.“ (Galatima 5: 22 – 23) Nemoć i ne savršenstvo naših dobrih dela, međutim dolazi od nas, od naših tela. „Jer telo želi protiv Duha, a Duh protiv tela, a ovo se protivi jedno drugome, da činite ne ono što biste hteli.“ (Galatima 5:17)
DOBRA DELA VERNIKA SU PRIHVATLJIVA BOGU
Sva naša dobra dela (obzirom da smo i dalje, u ovom životu, svi grešnici) će biti praćena mnogim slabostima i nesavršenostima. Međutim, upravo kao što otac prihvata iskrene namere i poklone od svoje dece, Bog prihvata naša dobra dela obzirom da nas je već prihvatio kroz Hrista. „Avelj prinese od prvina stada svoga i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegovu žrtvu.“ (Postanja 4:4) „Verom prinese Avelj Bogu bolju žrtvu nego Kain, njome bi posvedočen da je pravednik, kada sam Bog prihvati darove njegove, kroz njih on i posle smrti još govori.“ (Jevrejima 11:4) Iako nikada nećemo dostići savršenstvo, obzirom na Božansku ljubav prema nama koji smo u Hristu, On spremno prihvata naša dobra dela koja mu iskreno ponudimo. „Zato se i rado trudimo, bilo da boravimo ovde, bilo da odlazimo, da budemo Njemu ugodni.“ (2 Korinćanima 5:9)
DELA NE PREOBRAĆENIH NEMOGU UGODITI BOGU
Naravno, nevernici mogu činiti dobra dela koja, gledano po njihovoj spoljašnjosti, mogu biti u skladu sa Božjim zakonima; i ta dobra dela ne preobraženih uistinu mogu biti od neke vremenski ograničene koristi bilo njima bilo drugima u ovom životu. Međutim, da bi dobra dela bila prihvaćena od Boga, ona moraju zadovoljiti sledeće kriterijume:
1) Dobra dela moraju proisteći iz srca koje je pročišćeno verom u Isusa Hrista, „Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj koji prilazi Bogu, treba da veruje da Bog postoji i da On nagrađuje one koji ga traže.“ (Jevrejima 11:6);
2) Dobra dela moraju biti učinjena na odgovarajući način, u skladu sa Reči Božjom, „I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.“ (1 Korinćanima 13:3);
3) Dobra dela moraju biti činjena u jedinom valjanom pravcu, u pravcu slave Boga, „Čistima je sve čisto, a nečistima i nevernima ništa nije čisto, nego je nečist i njihov um i savest. Govore da znaju Boga, a delima ga se odriču, jer su gnusni i nepokorni i nesposobni za ma koje dobro delo.“ (Titu 1: 15 – 16)
KO IMA UŠI DA ČUJE, NEKA ČUJE!
Naš Gospod i Spasitelj, Isus Hrist, je predao Sebe kako bi iskupio naše grehe. Shodno tome ni jedno dobro delo koje učinimo ne može zaslužiti oprost za kršenje Njegovog svetog Zakona. I pored toga, Hrist pročišćava Svoj narod, pozivajući ga da bude predan činjenju dobrih dela. „Jer se javi blagodat Božja spasonosna svima ljudima, koja nas uči da se odreknemo bezbožnosti i zemaljskih požuda, i da poživimo razborito, pravedno i pobožno u sadašnjem veku, očekujući blaženu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista, koji dade sebe za nas da bi nas iskupio od svakoga bezakonja, i da očisti za sebe narod izabrani koji revnuje za dobrim delima.“ (Titu 2: 11 – 14)
Stoga, braćo moja i sestre, nastavimo činiti dobra dela, ne slepom predanošću već širom otvorenih očiju zapovedi koja nam je data u Božjoj Reči kako bi sa zahvalnošću u srcima mogli doneti slavu Bogu. Kao što je Isus rekao: „Tako da svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašega koji je na nebesima.“ (Matej 5:16)